Integralna biljna proizvodnja sadrži sve elemente konvencionalnih sistema biljne proizvodnje, ali hemijske mere zaštite se preporučuju kad su iscrpljene druge mere u borbi protiv biljnih bolesti, štetočina i korova. Osim agrotehničkih mera u sistemu integralnog ratarenja izuzetno su značajne i biološke mere borbe, izveštajno-prognozna služba, integralna zaštita bilja i dr.

Za sisteme slobodnog gazdovanja, industrijskog ratarenja i gajenja useva u monokulturi karakterističan je visok stepen specijalizacije, mehanizacije i hemizacije. U ovim sistemima biljne proizvodnje, zbog čovekovih aktivnosti, često dolazi do nepoželjnih pojava, do razmnožavanja štetočina, parazita, korova i do zagađivanja agroekosistema. Sa buđenjem ekološke svesti kod potrošača se sve izraženije javlja zahtev za proizvodnjom kvalitetne hrane, bez ostataka pesticida i drugih štetnih materija, uz naglašeno korišćenje obnovljivih sirovina i energije i očuvanje prirodnih resursa i zivotne sredine (Molnar i Lazić Branka, 1993).

Taj zahtev potrošača je nametao potrebu izmene tehnološkog procesa proizvodnje koji manje zagađuje životnu sredinu i znatno više vodi računa o kvalitetu proizvedene hrane. Tako se u Zapadnoj Evropi i u Severnoj Americi 1975, godine pojavljuju novi, alternativni sistemi biljne proizvodnje, među njima i integralna proizvodnja ratarskih, povrtarskih i drugih useva.

Radi snižavanja stepena razmnožavanja brojnih vrsta štetocina, parazita i korova u ratarskim usevima, te za snižavanje gubitaka, posebno značajna je primena raznih agrotehničkih mera, kojima valja dati izuzetno važno mesto u integralnoj zaštiti bilja. Za njihovu još širu primenu u potiskivanju razmnožavanja štetnih organizama potrebno je, sa aspekta zaštite bilja, sistematski proučavati uticaj pojedinih agrotehničkih mera, s tim da njihova razrada bude sastavni deo usavršavanja tehnologije proizvodnje pojedinih kultura i čitavog sistema ratarenja na oranici.

Od agrotehnickih mera u integralnoj proizvodnji značajne su:

- plodored;

- izbor sorti i hibrida;

- obrada zemljišta;

- đubrenje;

- prostorna izolacija;

- navodnjavanje;

- setva;

- borba protiv korova;

- žetva, berba, vađenje i ubiranje proizvoda.

Plodored - Sa stanovišta zaštite agroekosistema posebno je značajan uticaj plodoreda na intenzitet pojave biljnih bolesti, štetočina i korova (Molnar, 1990). Usled čestog vraćanja nekog useva na isto polje, zemljište se obogaćuje specifičnim organizmima, od kojih su mnogi patogeni i izazivaju takozvane "plodoredne bolesti" Konnecke (1967). Najčešće je reč o poznatim biljnim bolestima ili štetočinama, čija pojava se uvek može dovesti u vezu sa pogrešnom smenom useva. Zato su gajenju plodoredno labilnih useva postavljene biološke granice čije prekoračenje dovodi do osetnog smanjenja prinosa.

Uzastopno gajenje strnih žita, 2-3 godine na istom polju, doprinosi razmnožavanju skočibuba, žitnog bauljara, žitnih pivaca i dr. Kada se na jednom polju prve i treće godine uzgajaju strna žita, a druge godine okopavina, tada se brojnost larvi skočibuba smanjuje za oko 77% u odnosu na brojnost na njivi gde se tri godine uzgajala pšenica. Monokultura kukuruza stvara uslove za masovno množenje kukuruzne pipe više od 70/m, a u novije vreme i kukuruzne zlatice.

Šećema repa se često seje na isto polje posle prekida od samo jedne godine (umesto 3-4), što veoma uvećava nagomilavanje parazita uzročnika pegavosti lišća, a doprinosi i povećanju razmnožavanja repine pipe, repine korenove vaši, repine nematode, rizomanije i dr.

U sistemima integralnog ratarenja udeo samopodnošljivih useva ili grupe srodnih useva ne sme da prekorači određenu granicu, što zavisi od uslova staništa.

Izbor sorti i hibrida - Gajenje sorti i hibrida otpornih na parazite i štetočine izuzetno je važno u integralnoj zaštiti bilja. To je najjeftiniji metod suzbijanja, bez štetnih posledica po životnu sredinu. U SAD-u, prema podacima koje navodi Coons cit. Camprag (1990), još pre gotovo četiri decenije godišnje se uštedelo od 600-700 miliona dolara, kao rezultat gajenja sorti otpornih na parazite. Prilikom izbora sorti ne bi smeli davati prednost gajenju osetljivih sorti odnosno hibrida računajući, pri tome, na mogućnost značajnijeg pojačanja hemijske zaštite useva radi ispravljanja navedenog nedostatka. U nas je poslednjih 30-40 godina učinjen značajan progres na stvaranju genotipova ratarskih kultura sa visokim potencijalom rodnosti, otpornih prema nekim parazitima. Kod nekih sorti pšenice unet je gen otpornosti prema rđama, a u nove hibride kukuruza gen otpornosti prema uzročniku sive pegavosti lišća, pa više nisu zabeležene epifitocije navedenih oboljenja.

Sorte i hibridi su moćan faktor koji utiće na brojnost i fiziološko stanje fitofagnih insekata, pa se na otpornim sortama potiskuje njihova brojnost, dok na neotpornim dolazi do povećanja razmnožavanja i poboljšanja fiziološkog stanja populacija štetnih insekata. Klasičan primer su pancirne sorte suncokreta, otporne na suncokretov moljac, koji na njima ne može živeti. Iskorišćavanje u SAD-u sorti pšenice otpornih na pseničnu osu i hesensku mušicu, kukuruza na kukuruznog plamenca i lucerke na lucerkinu vaš, svake godine daje veći prinos vredan 308 miliona dolara, dok su troškovi za stvaranje navedenih sorti iznosili svega 9,3 miliona dolara (Luginbill cit. Spiro, 1979).

Obrada zemljišta - Od raznih agrotehničkih mera obrada zemljišta jedna je od najznačajnijih u borbi protiv velikog broja štetnih vrsta raznih useva i korova a efekat je veći ukoliko je obrada češća, zatim blagovremena i dublja i izvodi se oruđima koja bolje prcvrću i rahle zemljište.

Oranjem strnjišta uništi se i do 85-90% jedinki poljskih glodara. Kada se letnje oranje obavi na 20-22 cm za 65% je manje larvi skočibuba u odnosu na obradu na dubinu od 10-12 cm. U nekim zemljama, proširivanjem primene redukovane obrade zemljišta, znatno se uvećao napad nekih štetočina na kukuruzu. U nas često kasni obrada zemljišta pod raznim usevima, što doprinosi razmnožavanju brojnih vrsta štetočina. Izostavljanje obrade sa prevrtanjem plastice dovodi do jačeg napada biljnih bolesti jer žetveni ostaci ostaju na površini zemljišta, kao i do masovnije pojave višegodišnjih, rizomnih korova.

Đubrenje - Velike količine azota, pogotovo pri jednostranoj mineralnoj ishrani, dovode do razmnožavanja brojnih štetočina (žitne pijavice, lisnih vaši, lisnih sovica, korenovih nematoda, nematoda pegavosti korena i dr.) i uvećanja osetljivosti biljaka na parazite prouzrokovače bolesti. Fosfor i kalijum najčešće utiču na smanjivanje razmnožavanja više vrsta štetočina. Pravilna i izbalansirana mineralna ishrana, sa NPK đubrivima, utiče na povećanje otpornosti, brzu regeneraciju oštećenih delova, ubrzavanje rasta i brže prolaženje kritičnog perioda na napad štetočina i parazita.

Prostorna izolacija - Kada se prošlogodišnje i novo polje pod istim usevom nalaze jedno pored drugog, od ratarskih useva najugroženiji su sećerna repa, uljana repica j lucerka. Lucerka prostorno treba da bude izolovana na 1-1,5 km, što doprinosi kasnijoj pojavi i smanjivanju štele od lucerkine pipe, sitona i dr. U borbi protiv repine pipe izuzetno je značajno to da prostorna izolacija bude čto veća.

Rovokopači za izvlačenje uskih lovnih kanala, naročito u kombinaciji sa hemijskim merama, obezbeđuju sabiranje ogromnih količina insekata koji migriraju sa mesta prezimljavanja na nove useve. Oni se koriste u borbi protiv odraslih insekata koji ne lete (lucerkina pipa, crna repina pipa, siva repina pipa i dr.) ili koji ne lete u početku migracije odnosno slabije koriste let za raseljavanje (obična repina pipa, kukuruzna pipa i dr.). Primena rovokopača dala je vrlo dobre rezultate u suzbijanju obične repine pipe tokom poslednje gradacije u Vojvodini.

Navodnjavanje - Ova mera pogoduje razmnožavanju nekih vrsta lisnih vaši, švedske mušice, stepskog popca, rovca, skočibuba, sovice ipsilon, lisnih sovica i dr. Na navodnjavanim terenima larvi skočibuba bude i 5 do 10 puta više nego kod suvog ratarenja (Vasilev, cit. Camprag, 1990).

Navodnjavanje nepovoljno utiče na razmnožavanje i doprinosi smanjivanju gubitaka od repine korenove vaši, kukuruzne korenove vaši, ozime sovice, repinog moljca, repinog buvača, kukuruzne pipe, repine pipe, običnog gundelja i dr. Navodnjavanjem kukuruza u avgustu, uništava se i do 80% jedinki nove generacije kukuruzne pipe, a navodnjavanje repe u julu-avgustu desetkuje populaciju repine pipe, repinog moljca, repine korenove vaši.

Setva - Prilikom setve važno je pridržavati se optimalnih rokova, dubine setve i količine semena po hektaru. Setvom tolerantnih sorti pšenice u ranijim rokovima, odnosno sorti koje ne podnose napad žitnih muva u kasnijim, znatno se smanjuju gubici. Ranija setva šećerne repe doprinosi smanjivanju štete od raznih surlaša, buvača, crne repine vaši, podgrizajućih sovica i dr. Kada setva repe zakasni dve sedmice, udvostručuje se zaraza viroznom žuticom koju prenose lisne vaši.

Uvođenjem precizne setve okopavina (kukuruza, repe, suncokreta), na konačan sklop, veoma je uvećana opasnost od napada larvi skočibuba i gundelja, zatim od imaga repine pipe, crne repine pipe, kukuruzne pipe, buvača i drugih vrsta u početnom periodu porasta useva, što nalaže značajno, ili veće, uvećanje primene insekticida za njihovo suzbijanje.

Borba protiv korova - Primena ove mere doprinosi smanjenom razmnožavanju brojnih vrsta štetočina, na primer raznih nematoda, pregljeva, puževa, stepskog popca, skakavca, kukuruzne i repine korenove vaši, nekih stenica, obicnog gundelja, skočibube, crne repine pipe, metlice, podgrizajućih sovica i dr.

Na zakorovljenom kukuruzu ozime sovice ima 7-8 puta više nego na poljima bez spontanih biljaka. Na srednje zakorovljenim poljima brojnost skočibuba uvećava se za oko 100%, a na izrazito zakorovljenim usevima za 130%, u odnosu na polja sa slabom zakorovljenošću.

Time se smanjuju gubici od skočibuba i drugih štetočina, a prisustvo korova pogoduje i prirodnim neprijateljima.

Žetva, berba, vađenje i ubiranje proizvoda - U nas često kasni žetva, odnosno berba raznih useva, što povećava gubitke, a doprinosi i pojačanom razmnožavanju brojnih vrsta štetočina i parazita. Nakon žetve strnina, odnošenjem slame sa polja, smanjuje se razmnožavanje skočibuba, a brzo odnošenje žetvenih ostataka, raznih useva, nepovoljno deluje na ishranu i skrivanje raznih glodara. Kašnjenjem žetve suncokreta uvećavaju se gubici i od raznih ptica.

Osim agrotehničkih mera u sistemu integralnog ratarenja izuzetno značajne su i biološke mere borbe, izveštajno-prognozna služba, što umesto totalne zaštite omogućava integralnu zaštitu bilja koja u nekim slučajevima može da smanji upotrebu pesticida i do 50% (Pimentel i Levitan cit. Cmprag, 1990).

Proizvodnja hrane u integralnom sistemu ratarenja odlikuje se potrebnim kvalitetom, koji je veoma blizak prirodnom kvalitetu (Molnar i Milošev, 1994). Primenom integralne proizvodnje moguće je smanjiti proizvodnju pesticida i do 50%, a da se pri tome ne dovede u pitanje uspešno suzbijanje štetnih organizama, što značajno smanjuje zagađivanje životne sredine i povećava stabilnost agroekosistema.

U sadašnjoj etapi razvoja integralna proizvodnja je posebno značajna u proizvodnji hrane koja se koristi u svežem stanju (voće, povrće, grožđe), kao i za proizvodnju žita koja čine najveći deo obroka stanovništva (Molnar i Lazić Branka, 1993).

Zaključak

Sistem integralnog ratarenja nastao je sedamdesetih godina zbog reakcije i opravdanog straha javnosti od primene velikih količina mineralnih đubriva i sredstava za zaštitu bilja. Integralna biljna proizvodnja sadrži sve elemente konvencionalnih sistema biljne proizvodnje, ali hemijske mere zaštite se preporučuju kad su iscrpljene druge mere u borbi protiv biljnih bolesti, štetočina i korova. Najvažnije agrotehničke mere u integralnoj biljnoj proizvodnji su: plodored, izbor sorti i hibrida, obrada zemljišta, prostorna izolacija, navodnjavanje, setva, borba protiv korova, žetva, berba, vađenje i ubiranje proizvoda. Osim agrotehničkih mera u sistemu integralnog ratarenja izuzetno su značajne i biološke mere borbe, izveštajno-prognozna služba, integralna zaštita bilja i dr. Ovaj sistem ratarenja u nekim slučajevima može da smanji upotrebu pesticida i do 50%.